Историјат

Кратка хронологија

  • Први стручњаци из западних земаља 1949. године долазе у нашу земљу и држе предавања о рехабилитацији на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
  • Уједињене нације и Светска здравствена организација 1950. године усвајају нову концепцију рехабилитације, базираној на учењу др Хауарда Раска, која се препоручује свим земљама које имају проблем оспособљавања инвалида за рад.
  • Југославија је међу првима потписница уговора са Уједињеним нацијама о прихватању и увођењу нове концепције рехабилитације, и тражи помоћ за развој те делатности.
  • Из Уједињених нација у Југославију долази др Хенри Кеслер ради пружања помоћи у избору објекта за центар за оспособљавање инвалида за рад и тима стручњака.
  • Као објекат изабрана је вила у Сокобањској 13, која је до тада служила као дом за сирочад „Саша и Тамара“, а за вођу стручног тима изабран је др Мирослав Зотовић.
Вила у Сокобањској 13
  • Стручни тим борави у САД ради усавршавања у области рехабилитације и учења енглеског језика ради коришћења литературе и будуће сарадње.
  • По повратку из САД стручни тим упућује предлог Савезном комитету за народно здравље за формирање центра за оспособљавање инвалида за рад.
  • Августа месеца 1951. године Савет за народно здравље и социјалну политику Владе ФНРЈ донео је решење о оснивању Центра за оспособљавање инвалида рада у Београду у Сокобањској 13.
  • Врше се последње припреме за отварање центра (адаптација објекта, опремање) који је отворен и почиње са радом 1952. године.
  • Први директор Центра за оспособљавање инвалида за рад у Београду др Мирослав Зотовић (1952).
  • Почиње публиковање часописа „Повратак у живот“ 1953. године.
  • У Центру за оспособљавање инвалида рада у Београду 1955. године почињу курсеви за физио и радне терапеуте, који трају до 1968. године.
  • Маја месеца 1957. године, на основу чл. 2. и 10. Основне уредбе о установама са самосталним финансирањем Савезно извршно веће донело је решење о оснивању Савезног института за рехабилитацију.
  • Директор Савезног института за рехабилитацију постаје др Мирослав Зотовић (1957).
  • Савезни институт за рехабилитацију проглашен је за наставну базу Медицинског факултета Универзитета у Београду 1960. године за предмет физикалне медицине и рехабилитације.
  • У процесу децентрализације власти 1967. године настаје преименовање у Институт за рехабилитацију.
  • За директора Института за рехабилитацију постављен је др Мирослав Зотовић (1967).
др. Мирослав Зотовић
  • Током 1967. године Република Србија врши обједињавање делатности рехабилитације тако што је извршено спајање самосталних здравствених установа у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду, Сокобањска бр. 13-17, и то Центра за церебралну парализу, Института за рехабилитацију, Завода за ортопедску протетику, Института за физикалну медицину и рехабилитацију Медицинског факултета у Београду и Балнеоклиматолошког института.
  • У интеграцији настаје преименовање у Завод за рехабилитацију.
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Мирослав Зотовић (1968).
  • Др Мирослав Зотовић је преминуо 1969. године.
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Живојин Зец (1970).
  • Године 1970. Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије припојене су следеће установе: Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију у Меленцима, Центар за физикалну медицину и рехабилитацију у Старом Сланкамену, Специјална болница за коштано-зглобну туберкулозу, ортопедију и реуматологију екстремитета у Бањи Ковиљачи и Завод за лечење и рехабилитацију хроничних интерних болести у Врњачкој Бањи.
  • У знак сећања на дело др Мирослава Зотовића настаје преименовање у Завод за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ 1971. године.
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Живојин Зец (1971).
  • Уводи се награда „Др Мирослав Зотовић“ (1972).
  • Почиње публиковање часописа „Рехабилитација“ 1974. године.
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Милован Стевановић (1976).
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Петар Арежина (1984).
  • За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Милован Стевановић (1989).
  • Године 1990. извршено је дефинитивно издвајање свих дотадашњих ООУР-а из Института за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије када је Завод за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ постао поново самостална здравствена установа.
  • За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је постављен др Милован Стевановић (1990).
  • За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду постављен је др Стеван Јовић (1990).
  • Године 1994, 28. јануара, извршена је пререгистрација Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ ради усклађивања са законом о здравственој заштити.
  • За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је ппостављен др Стеван Јовић (1994).
  • Године 1997, 23. октобра, одлуком Владе Републике Србије Завод је добио статус Клинике (Решење о регистрацији од 13-ог фебруара 1998. године).
  • За директора Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је постављен др Стеван Јовић (1997).
  • Године 1999, 24. марта, одлуком Наставно-научног већа Клиника за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ је проглашена за наставну базу Медицинског факултета у Београду.