Социјални радник

Рад социјалног радника у Клиници прилагођен је потребама и врсти пацијената, деце и одраслих, посебно деци са сметњама у развоју. Радом социјалног радника обухваћени су током читавог процеса рехабилитације, поред пацијената у Клиници, породица, радна организација, школа, разне друштвене и хуманитарне организације, донатори из земље и дијаспоре.

Данас комплексни послови социјалних радника обављају се у тимском раду, у сарадњи са осталим члановима рехабилитационог тима. Методолошки приступ у раду се заснива углавном на прикупљању информација и раду са пацијентом и консултацијама са породицом, радном организацијом, школом и другим институцијама од значаја за решавање проблема пацијената. Породица, као значајан фактор, је стално укључена у процес рехабилитације, а контакти са њом се настављају и после изласка пацијента из Установе, ради укључивања пацијента у шире социјално окружење (школа, радна организација, установе социјалне заштите и слично).

Садржај рада социјалних радника Клинике се односи на:

  • први разговор са пацијентом, односно родитељима (старатељем) и дететом, на основу којег се разрађује методологија даљег рада (у односу на одрасло лице или дете);
  • праћење пацијента са аспекта социјалног радника;
  • учешће у збрињавању и смештају пацијента у одговарајуће установе социјалне заштите;
  • пружање помоћи пацијенту и породици у остваривању права у здравственој, социјалној и дечјој заштити (права из радног односа за регулисање пензионо – инвалидског статуса пацијента, остварење туђе неге и помоћи, увећаног дечијег додатка и сл.);
  • учешће у тиму за оцену радне способности (за око 300 пацијената годишње);
  • учешће у тимском раду на одељењу;
  • учешће у културно – забавном животу;
  • учешће у педагошком активу основне школе „Др Драган Херцог“ (сарадња са наставним особљем као спона између њих и одељења);
  • интервенције за оверу и набавку ортопедских помагала и инвалидских колица (сарадња са ортопедско – протетичким установама);
  • позивање пацијената на болничко лечење или прегледе;
  • обавештавање о отпусту или пробама ортопедских помагала;
  • сарадњу са надлежним центрима за социјални рад, школама, вртићима, удружењима и осталим социјалним и хуманитарним организацијама (допринос повећању квалитета живота одраслих и деце са сметњама у развоју);
  • организацију полагања возачких испита за пацијенте.

У решавању проблема инвалидних лица и деце са сметњама у развоју треба да се укључи и друштвена заједница, уклањањем архитектонских баријера (искључење пратиоца), применом нових норматива и регулативе за њихово укључивање у нормалне токове живота (наставак школовања, запослење, смештај у социјалне установе и сл.).