Логопед

Клинички логопеди у Клиници се баве дијагностиком и третманом одраслих афазичних пацијената. У сагласности са савременим трендовима у логопедији, по пријему пацијента примењује се комплетна дијагностика, ради увида у постојеће дефиците и процене преосталих капацитета. На основу постављене логопедске дијагнозе прави се план третмана, који обухвата: фонотерапију, логомоторни тренинг, стимулацију експресивног и импресивног говора, стимулацију номинативне, семантичке, синтаксичке и граматичке језичке функције, као и третман поремећаја писаног говора. Рад логопеда у Клиници је специфичан у односу на патологију пацијената, што указује на то да је Клиника јединствена у Београду по говорно – језичкој проблематици која се ту третира. Логопед евидентира постигнуте резултате сваког пацијента, контактира са члановима породице и даје савете и упутства за рад са пацијентом, сарађује са осталим члановима тима: физијатром, психологом, социјалним радником, терапеутима и медицинским сестрама

Клинички логопед активно учествује у свим активностима одељења: тимским састанцима, визитама, по потреби и у оцени радне способности (ОРС); иступа са стручним радовима у Установи и ван ње. Логопеди Клинике се и стручно усавршавају; Зринка Радовић је магистрирала на Дефектолошком факултету у Београду 1999. године.

Делатност логопеда у Клиници је наставна база за студенте логопедског смера Дефектолошког факултета.

Активности клиничког логопеда дечјег одељења обухватају :

  • логопедску превентиву, у циљу спречавања или минимизирања потенцијалних проблема вербалне комуникације код деце са ризико – фактором;
  • опсервацију, евалуацију и дијагностику говорно – језичких поремећаја;
  • благовремену логопедску стимулацију, терапију и саветодавно – инструктивну активност.

Поремећај гласа, говора и језика (усменог и писаног) предмет су логопедског рада који се базира на коришћењу савремених логометријских, дијагностичких и терапијских техника. Најчешће логопедске дијагнозе на дечјем одељењу су: заостајање у развоју говора, развојне дисфазије, дислалије, дизартрије, дечје афазије, алексије, аграфије, акалкулије, проблеми доминантне латерализованости.