Први стручњаци из западних земаља 1949. године долазе у нашу земљу и држе предавања о рехабилитацији на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
Уједињене нације и Светска здравствена организација 1950. године усвајају нову концепцију рехабилитације, базираној на учењу др Хауарда Раска, која се препоручује свим земљама које имају проблем оспособљавања инвалида за рад.
Југославија је међу првима потписница уговора са Уједињеним нацијама о прихватању и увођењу нове концепције рехабилитације, и тражи помоћ за развој те делатности.
Из Уједињених нација у Југославију долази др Хенри Кеслер ради пружања помоћи у избору објекта за центар за оспособљавање инвалида за рад и тима стручњака.
Као објекат изабрана је вила у Сокобањској 13, која је до тада служила као дом за сирочад „Саша и Тамара“, а за вођу стручног тима изабран је др Мирослав Зотовић.
Вила у Сокобањској 13
Стручни тим борави у САД ради усавршавања у области рехабилитације и учења енглеског језика ради коришћења литературе и будуће сарадње.
По повратку из САД стручни тим упућује предлог Савезном комитету за народно здравље за формирање центра за оспособљавање инвалида за рад.
Августа месеца 1951. године Савет за народно здравље и социјалну политику Владе ФНРЈ донео је решење о оснивању Центра за оспособљавање инвалида рада у Београду у Сокобањској 13.
Врше се последње припреме за отварање центра (адаптација објекта, опремање) који је отворен и почиње са радом 1952. године.
Први директор Центра за оспособљавање инвалида за рад у Београду др Мирослав Зотовић (1952).
Почиње публиковање часописа „Повратак у живот“ 1953. године.
У Центру за оспособљавање инвалида рада у Београду 1955. године почињу курсеви за физио и радне терапеуте, који трају до 1968. године.
Маја месеца 1957. године, на основу чл. 2. и 10. Основне уредбе о установама са самосталним финансирањем Савезно извршно веће донело је решење о оснивању Савезног института за рехабилитацију.
Директор Савезног института за рехабилитацију постаје др Мирослав Зотовић (1957).
Савезни институт за рехабилитацију проглашен је за наставну базу Медицинског факултета Универзитета у Београду 1960. године за предмет физикалне медицине и рехабилитације.
У процесу децентрализације власти 1967. године настаје преименовање у Институт за рехабилитацију.
За директора Института за рехабилитацију постављен је др Мирослав Зотовић (1967).
др. Мирослав Зотовић
Током 1967. године Република Србија врши обједињавање делатности рехабилитације тако што је извршено спајање самосталних здравствених установа у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду, Сокобањска бр. 13-17, и то Центра за церебралну парализу, Института за рехабилитацију, Завода за ортопедску протетику, Института за физикалну медицину и рехабилитацију Медицинског факултета у Београду и Балнеоклиматолошког института.
У интеграцији настаје преименовање у Завод за рехабилитацију.
За директора ООУР Завода за рехабилитацију у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Мирослав Зотовић (1968).
Др Мирослав Зотовић је преминуо 1969. године.
За директора ООУР Завода за рехабилитацију у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Живојин Зец (1970).
Године 1970. Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије припојене су следеће установе: Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију у Меленцима, Центар за физикалну медицину и рехабилитацију у Старом Сланкамену, Специјална болница за коштано-зглобну туберкулозу, ортопедију и реуматологију екстремитета у Бањи Ковиљачи и Завод за лечење и рехабилитацију хроничних интерних болести у Врњачкој Бањи.
У знак сећања на дело др Мирослава Зотовића настаје преименовање у Завод за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ 1971. године.
За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Живојин Зец (1971).
Уводи се награда „Др Мирослав Зотовић“ (1972).
Почиње публиковање часописа „Рехабилитација“ 1974. године.
За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Милован Стевановић (1976).
За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду постављен је др Петар Арежина (1984).
За директора ООУР Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Институту за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије у Београду поново је постављен др Милован Стевановић (1989).
Године 1990. извршено је дефинитивно издвајање свих дотадашњих ООУР-а из Института за физикалну медицину и рехабилитацију СР Србије када је Завод за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ постао поново самостална здравствена установа.
За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је постављен др Милован Стевановић (1990).
За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду постављен је др Стеван Јовић (1990).
Године 1994, 28. јануара, извршена је пререгистрација Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ ради усклађивања са законом о здравственој заштити.
За директора Завода за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је ппостављен др Стеван Јовић (1994).
Године 1997, 23. октобра, одлуком Владе Републике Србије Завод је добио статус Клинике (Решење о регистрацији од 13-ог фебруара 1998. године).
За директора Клинике за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ у Београду поново је постављен др Стеван Јовић (1997).
Године 1999, 24. марта, одлуком Наставно-научног већа Клиника за рехабилитацију „Др Мирослав Зотовић“ је проглашена за наставну базу Медицинског факултета у Београду.
